Breza (Betula pendula) je među klinički najvažnijim drvenastim alergenima umerenog pojasa Evrope. U Srbiji nije toliko dominantna kao u severnoj i srednjoj Evropi, ali je značajna iz dva razloga: masovno je zasađena u gradovima kao ukrasno drvo i njen glavni alergen izaziva izraženu ukrštenu reakciju s velikim brojem namirnica.

Kako je prepoznati

Breza se prepoznaje lako i s udaljenosti: bela kora koja se ljušti u tankim trakama, tamne pruge i pukotine pri dnu stabla, tanke viseće grančice i sitni trouglasti listovi nazubljenih ivica. U proleće nosi izdužene, žućkaste rese — muške cvasti iz kojih se oslobađa polen.

Sezona i rasprostranjenost u Srbiji

Breza cveta od kraja marta do maja, a vrhunac je po pravilu u aprilu. Sezona je kratka i intenzivna: dve do tri nedelje s visokim vrednostima, s naglim porastom čim se posle prvih toplih dana otvore rese.

Prirodna staništa breze u Srbiji vezana su za zapadnu i jugozapadnu Srbiju i planinske krajeve — okolina Užica, Zlatibor, Tara, Golija, Kopaonik — gde breza raste kao pionirska vrsta na krčevinama, uz šumske rubove i na napuštenim pašnjacima. U Vojvodini i Pomoravlju je u prirodi retka.

Za alergičare je, međutim, presudnija gradska breza. Brza je i otporna, pa je decenijama sađena u drvoredima, blokovskom zelenilu i parkovima — u Novom Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i drugim gradovima nalazi se u neposrednoj blizini stanova. Izloženost stoga često nema veze s tim koliko breze ima u okolnoj prirodi, nego s tim šta je zasađeno ispod prozora.

Modelirani podaci za srpske gradove

Vrednosti koje pelud.net prikazuje za gradove u Srbiji potiču iz evropskog modela CAMS (preko servisa Open-Meteo). Model dobro pogađa vremenski tok sezone i razlike među regionima, ali ne poznaje pojedinačna stabla u vašoj ulici — ako u dvorištu imate zrelu brezu, vaša stvarna izloženost u aprilu može biti znatno viša od modelirane vrednosti za ceo grad. Merenja polena na nacionalnom nivou sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine kroz mrežu aeropalinoloških stanica.

Simptomi alergije na polen breze

  • kijanje, vodenast sekret i zapušen nos
  • svrab i suzenje očiju, ponekad otok kapaka
  • svrab nepca i ždrela
  • suv kašalj i pogoršanje astme
  • izražen umor tokom vrhunca sezone

Kod dece se alergija na brezu često prvi put ispolji upravo u predškolskom ili ranom školskom uzrastu, a zbog kratke i intenzivne sezone lako se zameni s prolećnom prehladom.

Ukrštena reaktivnost s hranom — sindrom breza-voće-povrće

Glavni alergen breze, Bet v 1, veoma je sličan belančevinama u većem broju biljnih namirnica, pa je oralni alergijski sindrom kod alergičara na brezu čest — javlja se kod znatnog dela pacijenata.

Najčešći okidači:

  • jabuka, kruška, breskva, kajsija, šljiva, trešnja, višnja
  • lešnik, badem, orah
  • šargarepa, celer, sirovi krompir
  • kivi, soja

Simptomi su obično blagi i lokalni: svrab i peckanje usana, jezika i nepca, ponekad blag otok, u roku od nekoliko minuta posle jela. Bet v 1 je termolabilan, pa kuvano, pečeno ili konzervirano voće i povrće najčešće ne izaziva tegobe — kolač od jabuka po pravilu prolazi bez reakcije, dok sveža jabuka ne. Tokom aprila su reakcije izraženije nego van sezone. Retko, kod izraženo osetljivih osoba, reakcija može biti i teža, pa vredi razgovarati s alergologom.

Ukrštena reaktivnost s drugim polenom

Breza pripada redu Fagales i njen polen ukršteno reaguje s polenom johe, leske, graba, bukve i hrasta. Praktična posledica: ko je osetljiv na brezu, često oseti tegobe već u februaru i martu, kada cvetaju joha i leska, pa se sezona produžava na tri do četiri meseca.

Lečenje

  • Antihistaminici druge generacije za kijanje, svrab i sekreciju.
  • Nazalni kortikosteroidni sprejevi — najefikasniji ako se počnu koristiti desetak dana pre očekivanog početka sezone, dakle sredinom marta.
  • Kapi za oči kod alergijskog konjunktivitisa.
  • Kod ukrštenih reakcija s hranom nije potrebno izbegavati sve navedene namirnice — u dogovoru s lekarom obično je dovoljno izbegavati one koje zaista izazivaju simptome, i to prvenstveno sveže.

Imunoterapija

Specifična imunoterapija za polen breze dobro je dokumentovana, traje više godina i uvodi je alergolog. Kod dela pacijenata smanjuje i izraženost ukrštenih reakcija s hranom.

Praktični saveti za alergičare

  • Pratite prognozu na pelud.net tokom aprila i planirajte duže boravke napolju za dane posle kiše, kada je vazduh ispran.
  • Ujutru i po suvom, vetrovitom vremenu držite prozore zatvorene; provetravajte uveče.
  • Naočare za sunce smanjuju količinu polena koja dospe u oči.
  • Posle boravka napolju operite kosu i presvucite se, a odeću ne držite u spavaćoj sobi.
  • Ako planirate sadnju u dvorištu, izbegnite brezu i druge vetrom oprašivane vrste; insektima oprašivane vrste su za alergičare znatno bezbednije.

Napomena

Ovo nije medicinski savet. Za procenu simptoma, lečenje ili imunoterapiju obratite se izabranom lekaru ili alergologu.